E da mi je neki kazaja na što ce ovj pazaran dan da iskoči, ne bi prag preripija.

Smna subota, zimnjo vreme, studeno. Porani ja, reko narod da vidi kako sam domacin. I vide. Kao s golu guzicu neki da me je sretnaja. Aj podjo, reko po Kosovsku ulicu će si idem. Vidim natam, pred mene komšika mi Stojna ide. Od debelinju noge ne moz da sastavi, pa kao šatka se gega po put. Ide, takoj sniska, tutundžesta, a rasirila gi i razmandala onej kratke ruke. Ja malka požuri, reko da zazborimo nesto usput. Tuj kod Ružinci gu sustigna. Vikam “Komšike, na pijac li podje”. A ona na mene “Što te boli kur kude sam pošla! Što gu primcas guzicu odma do mene, računas udovica sam ostanala po odma drž, kao kuče. Ne mož se otresem od vas palankuri besni”. “Čekaj bre, reko, amn. Ja te tebe poštujem kao sestru. Pitujem te onakoj čovečanski, toj mi pa ni na kraj pamet neje teknalo”. A ona vika “Pa jes, ja ce mislim od toj na koga mu je što teknalo, a na koga neje. Ja glava ne znam kude mi je od muke, bez čoveka sam ostanala, gledam kako deca da izviljkam sama. Još treba pokraj sve i komsije da mi se dzveriv i da lajev. Ja sam poštena žena”. Izvini, reko, ako te nešto uvredi. Navika mi se ona na ulicu takoj, a ja samo požuri što pre da pobegnem, ljudi da ne slušav. Od sram gola voda bidna. Košulja mi se zalepi za grbinu. Tamn toj pozabravi, vec ulegna u pijac, reko tuj kod Goginci jajca da kupim, praznjičavo pa da ima sa što da se zgotvi ništo blago. Počna da gi probiram onija po sitni, dak po jeftini, tiki u jedn ma nadade se neki vik, neko komešanje. Bidna kalabalk. Zbutaše se oko mene, nastana opšte tepanje. Ja se razvrto nakude cu, što cu, pa polk počna  da debim do sm tezgu, pokraj nji, reko da se izvučem odotle. Pa kd mi gu ljuzna preko oči jedn seljak, padna mu šajkača od glavu. Ja odleto grbački, u jedn ma gi samo vido kraci kude me preteknaše, odletoše pred mene, pa guzački u onuj gajbicu. Samo ču kako šljisnase  jajca u noge na ljudi okolo mene. Duri mi prismrde od boleži. Gledam kako da se pridignem, a čujem kude neki vika “Kude pisuje da je ovoj tvoja tezga? “. A otud se čuje “Eve kude pisuje” . Pa kd puče, ja ovam prertrpna. Popridigna se malka, ono još mi pišti u usi, a ne da puca, ne da se nosiv. Butav tezge, roba leti, oni gu gaziv pod noge. Jedn od nji poče da kuka i vika kolko ga glas nosi. Kd vidim, a ono ovj drug ga fatija, s oproštenjem, za mošnice, pa ne da gi štavi i uvrća, kao mače škembe. Jedn pa postar, mustaćil, tatko li mu je, što li mu je ne znam, iskuba slupc iz traktorsku prikolicu, pljuna u šake, pa kd mu gu izmeri grbinu, zaduši ga. Do zemlju ga potuli. Reko rebra mu gi ispravi skroz. Otud pa neki nalete na njega, pa kd ga cepna, umrsoljivi pesnicu. Litna dzinza u tezgu, kao dundjer sas fanglu kd ftlji malter na duvar. U jedn ma stvoriše se od negde milicajci, tovariše gi u kola i otkaraše. A mene me pisaše za svedoka. I sd od sve muke i po sudovi treba se jebavam. Posabra se malka, pootrebi se od onej ljuske. Jajca što moga skina od pantalone s neku tresku. Jos pa ovj zapeja da mi naplati, pa da mi naplati iskršeni jajca. Amn bre rekna, imaš li dušu. Budi izedo tepanje, pa sd i ti. A mislim se kako sd dom da idem ovakv, ljudi ce mi se dveriv. Ali nemam što. Podjo, a debim takoj pokraj, pokraj, pa polk nakude dom. Onam, kod gornju avtobusku stanicu proodim, a vrije od narod. Jedno dete ga majka drži za ruku, pa kako zamina, čujem vika vu “Mamo, mamo, poglej, ovj čika se usraja”. Ona ga povuče za rukče da ućuti, a ovija drugi toj kd čuše, prsnase svi u smejanje. Ja od sram kao gol. Samo turi kapu preko oči da ne me poznav koj sam, pa peta u guzicu. Dodjo komaj i pred kucu, jedvaj odim, onija jajca se ukoravili od studeno, pa kao stirak da je na česire. I takoj, vrna se ja dom, s ruke u džepovi. Od vrata gi vikam “Ništa ne me pitujte, puštete me da uzdnem”.

PPPobre