U naši krajevi od kraj su nevoljni ljudi, gledajće da se izbaviv od muku i nevolju, išli po vračarice. Pa i ako je bila neka boljka, još pa ako je neka po ozbiljna, umesto kod lekara, išlo se po bajanje. Skoro svako selo, naselje ili varoš, imalo si je svoju gledaricu. Neka gleda u gra, druga u brašno, treća frlja žarčiki… A kd se takoj neka rasčuje po dobro gledanje i kako “sve pogađa” i iz drugi mesta se kod njuma išlo…

Bajalo se i od boles i od uroci i od uplu i od nafrljotine i od bele brade i omaje… Po toj se išlo i ako na nekoga treba mu se nešto napravi, ako je neki vrzan kao muškarac, pa treba da se “odvrže”, ili ako neki treba da se “vrže”, pa da se malka svrti u kuću kude ženu i deca. Neke žene idev od muke što si u kuću nemav tvrdog muža, kao na primer komšika što ima, nego mekišara. Pa takoj, ako treba i da mu se presipne malka od mrtvačku ili od zmijsku vodu u postelju ili da mu se neka zamotuljka turi pod jastuk. Ili ako mlada snaška ne mož da ostane noseća, pa da se vidi što treba da se raboti. I na mladoženju što da mu se posoli u ručak ili u gaće da mu se ušije… Ako treba se rasturiv neke nafrljotine. Sto ti ne….

A toj bajanje i gledanje, prenosilo se od koleno na koleno. I toj po žensku liniju. Kd neka gledarica većem odnemogne i kd počne da osića da vise neje kadr da gleda, na neki njin dn u godinu, taj naslednica njena,  kači se u drvo, uglavnom u dud, jer ga je td svaka kuća imala, pa onaj stara ozdol gu kazuje bajalicu za određenu nevolju. Ovaj, ako gu biva, odma gu iz prve celu zapamti. Posle si ovaj mala nastavi, mada onaj dok ne zažmije ne mož da prestane da baje, pa se takoj s vreme na vreme uključi, uglavnom kd je neka po ozbiljna rabota u pitanje.

Secam se deda mi, takoj, a ga neka pipka ufati, a počne “Lele, ženo, gotov sam. Teško da bidnem. Ega preskrcam. Tugo, će ti naprcim kraci. Lelke, će ti napunim rupu, crnu i dliboku. Brgo davaj artiju i olovku, testament da pisujem”… Pa na kraj kd vidi da ga niki ne galeda, da ne mu se nastojuje kako valja i da ne mu se veruje da je mlogo bolan i da je na dokrajku, počneše da gu tera babu da ga vodi po žene. Ona se prvo ljuteše i vikaše po njega kako je besan i azdisan i kako mu je za drugo na njega da ide po žene, a ne što je bolan. Vikaše mu kako pri tolke vračarice bš kod tuj neku u Nesvrtu, “tam preko svet” , oće da ide. I zašto sve muži tam kod njuma idev. Svrtokurište, vikaše, napravila u avliju… A on se pravda i kao ljuti se što ona ne poznava što je bes, a što nevolja, i onda se nadovezuje na priču kako komšija mu Stanojko neki put kazuvaja kako je bija kude ti ne po žene, ali kako taj najbolje pogađa. I toj kako on išja od goleme muke, što sve kavga bila, išla raspravija i vik po kuću, golema nesloga među ukućani bila. Svi se, vika, urotili bili protiv njega. I tatko mu i žena i sin i snaška. On božem domaćin, a sve mu prepravljali i sve naekere išli. A ona, taj gledarica, sve mu pogodila. Pa priča deda, kako Stanojko dok mu toj zborija, a ono sve mu glas igraja i duri zaplakuvaja što mu se td sve potvrdilo kako je on bija prav i kako je bija mlogo mučen, a svi drugi u kuću bili kabaat. Sve gi, dok je živ bija, ponavljaja njeni reči  kako mu vikala “Ti si najpametan u kucu, ali niki ne te jebava”. Pa posle i on, deda mi, već kd mu dojadi što ne mu se veruje, vikaše “Toj li oćete da mi napravite Stanojkovu rabotu”.

Na kraj kd gu se već i na njuma dosadi, doterav se, deda obluče stojaćne klašnjene pantalone, jelek, belu košulju sas kolir, na glavu turi novu šajkaču, pa gu onakoj malka nakrivi na stranu, baba opaše modru, optočenu s gajtan, futu, vrže novu markizet šamiju sas ažur pokraj i otidnev. Posle si mu baba spravlja tej travke i toj što mu već prepisala taj neka. I takoj kuća se smiri…

PPPobre