На самом почетку ослободилачких ратова Србије противу Турске (1876-1878), у Србију је стигао велики број руских добровољаца да помогну Србији. О тим добровољцима писао је Достојевски, ширећи „словенску идеју“. У Србију је стигло око 5000 Руса, којима је командовао генерал Черњајев, а који ће ући у легенду захваљујући Достојевском.

У првим окршајима српско-руска војска је нанела неколико пораза турској војсци. О томе сведочи сјајна победа на Шуматовцу. Касније, код Ђуниса, ратна срећа окреће леђа Србима и Русима и они трпе тежак пораз. Захваљујући руској дипломатији и руском цару Александру Другом Романовом, који се лично заузео за спас Србије, прекинута су ратна дејства и Србија је спашена. Иако је Черњајев пао у немилост код кнеза Милана, српски народ није заборавио његову часну борбу за Србију, као ни херојску борбу хиљада руских добровољаца којима је Черњајев командовао.

У Записнику о додели захвалнице генералу Черњајеву записано је: „… У најтежим околностима, у најопаснијим тренуцима, Ви полетосте из удаљених крајева Русије да нам помогнете. (…) Обдарени поверењем Његове светлости нашега књаза јуначки продужите пут којим сте пошли. (…) За идеју исту бориће се до последње капи крви цео народ србски. Ваше име славиће се док траје Србина“.

Споменик на месту погибије Рајевског

Међу погинулим руским добровољцима налазио се и пуковник Николај Николајевич Рајевски (лик грофа Вронског у роману Л.Н. Толстоја „Ана Карењина“).  Рајевски је погинуо 20. августа  1876.године код села Горњи Андровац, недалеко од Алексинца. Према једном казивању, Рајевски је одлазећи на положај рекао: „Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тело ми пренесите у Русију.“ Жеља му је испуњена. Срце му је остало у порти манастира Свети Роман, код Ђуниса. Ту је и његово тело било само неколико дана, а затим пренето у Русију, у породичну гробницу у селу Разумовска. Његова смрт остаће као вечни симбол српско-руског пријатељства.

Црква Свете Тројице – Руска црква

Када је погинуо Рајевски је имао само 37 година. Потицао је из угледне војничке породице. Отац му је био генерал о коме је певао Пушкин, а деда му је, такође као генерал, ратовао против Наполеона. На месту његове погибије подигнута је црква  Свете Тројице, данас у народу позната као Руска црква.

Видоје