Probudi se od sabajle, pa si legam u krevet. Još se razbaravujem. Pogledna kroz prozor. Vidim sneg počnaja da prolića. Žena ga nabbnjiila oganj, samo pucka bagrem i miriše po kuću. Što li će se pa dizam, mislim se. Će si dremam još takoj razgaćen kao buva na pandurski pendrek. Rabota li će mi ostane? Ionkoj dn ne mož da mi prođe. Ono ne vikav stari ljudi za džabe – Badjavan čovek živ đavol. Ono jes nesam bađavan od bes, nego od nevolju, ama bađavan sam si istin. Vrtim si takoj po glavu i si razmišljam. Malka li ni bev svi ratovi, nemanje, sankcije? Malka li ni padaše bombe na glavu? I eve, tamn uzdnasmo. Popodignasmo glavu. Pookrljasmo se. Poopravismo se malka. Kd ono eve pa golema nevolja nadvi se nad nas. Ovaj boljka. Korona virus. Cel svet zavi u crno. Uvedoše vanredno stanje. Zatvoriše škole. Deca gledam gi ce isprsnev od dosadu. Tatko mi i majka kao dva bdnjaka dole u sobu sediv. Će se izedev. Mene me sska faća. Drapam se kao šugav zajac. Iskrivi krevet legajće. Samo tropam sas šerpe po frižder i isicam se što će izedem. U pantalone sa zor se uvučem već sd. Guzicu sam razvrteja kao raspuštenica. Da se nakašljam nesmem. Žena me odma rebri po kuću. A tek ni nadzrnalo. U dvor pa ne smam da iskočim od komšiju mi Branka Pingvina. Sve si sedi u avliju, gleda naovam i debi me da iskočim pred kuću pa da ga poviknem na kafu. Da se prefrlji samo preko plot. Kakva kafa, znam za rakiju je muka. Žena mu ne dava dom da pije. Rasipala mu pun balon rakiju. Samo mu pnjka. Po cel dn nad glavu mu je. Kljuje ga u glavu, kao voda kd kape na ciglu. Drugi put znaješe takoj kd je da si pobegne u kafanu, a sd ni toj ne može. I nji gi pozatvaraše. Još mi se onomad ožali kako mu kazala ako ga fativ milicajci na ulicu i globiv ga što krši zabranu, u zatvor će ga praća. Kao vikala “Što ti fali ovde. Tatka li tražiš na ulicu? Na pamet nemam da se zadužujem zbog budalu. Će si legaš aps, ionakoj od tebe nikakva fajda u kuću”…

I učina mi se u jedn ma kao da je najgolema muka toj sedenje u kuću i u izolaciju. Sve dok ne kazaše na televizor da i ovde po Vranje ima gi što se zarazili idejći po bel svet. More odma zabravi i na dosadu i na sve. Pomisli se, fala Bogu, ja sam si miran. Ni do Bujanovce namam takat da otidnem a ne pa tam po toj Talijansko i koj znaje kude ti ne. A pomislim na toj, od stra guša me zaboli. More neje zor sd da fatim pipku. Sd da si izedem glavu. Samo što se dokopa do penziju. More arno si mi je i ovde. Obezbedija sam brašno, sol, zejtin… Fala Bogu, imam si. Nikad nesam na suv leb. A sol, a piper. I sedim si miran. Prskamo si sa ženu ruke, astali, kvake. Džipnem si gu takoj po neku, čisto radi dezinfekciju. Imamo kd i da se polafimo sas ukućani. More će si sedim dom da ne ulim. Pa kako mi bidne. Kako na svi, takoj i na mene.

PPPobre