Mi smo si ovde u Vranje od pamtivek po sve nekako bili karakteristični. T’j čarčijski duh i pripadnost varoši kao da ni je posebna odlika oduvek bila. A jed’n od načini da nekoga posebno obeležimo bija je turanje nadimci. Retko koj čovek ili familija da ga nema. Neki su sas nadimak ukraseni, a neki pa sasvem osakateni. Mada, glavnom je ovoj drugo. Ali toj ti je. Kako ti ga zalepiv nadimak, nema ti mrdanje. Ako se otezaš kao magare na mos’, samo još poviše će si ga ucvrstiš. I toj k’d te snađe, ime ti se, manje više, zabravlja. Dobiješ si drugo, novo, onakoj kako te je nov kum krstija. Dal drugar, komšija, dušmanin. Sve jedno je.

Kroz vreme toj je fatilo ma’ pa su se ne samo ljudi, nego i cele familije, pa i čitavi sokaci i ma’ale, zvale po porodični nadimci. Pa i d’n dan’s. Ete, na primer, k’d pođemo od centar na staru vranjsku čaršiju, nekad poznat kao Šeh Suljina Tekija, od Poštu nad’le. Tuj su po desnu str’nu poređani prvo Merzinski sokak. Po familiju Merzinci. Po njega ide Vlajinski sokak. Pa nad’le dalje k’d se ide, nailazi se na sledeći sokak, s’g što ga vikav ulica Albanske golgote. Tam su živele mnoge poznate stare vranjske porodice. Zatoj si ga je svak’ vikaja kako si je smatraja da će ga najbolje odredi. I Gavrin sokak i Tafinski sokak i Sosinski sokak i Čukljin sokak i Džoljinski sokak…

Nadimci su se davali i po mesta iz koji su se porodice doseljuvale u Vranje. Pa takoj imamo Brbačiki, zatoj što su došli iz Barbace, Crnolužčiki su iz Crni Lug, Stropljanci iz Stropsko, Vlaščiki iz Vlase… Onoj što je posebno zanimljivo, toj je da su se nadimci često davali po babe: Cane Baba Darinkino ili skraćeno Cane Darka, Duško Baba Denkin, pa Ljube baba Jevrosija, pa Toma i Gaca baba Mirini. Pa i Vlajinci, kao jedna od najpoznate stare vranjske familije, porodični nadimak dobili su po babu koja je bila Vlahinja, po poreklo iz Zaječar, pa je nadimak kroz vreme prerasnaja u prezime. Neki su imali i poviše nadimci, na primer Mita Crninče, Mita Cepous, Mita Adži pišman, zatoj što se vrnaja od pola put na hadžil’k, kao pišmanija se. Tuj je i poznata vranjska familija Tatabiti. Priča se da mu je na Mitu me’andžiju nadimak turija Rade Vlajinac, u toj vreme konobar u kafanu Evropa, pa je on kasnije prerasnaja u porodični. Među neki od stari vranjski nadimci su još i Bulumač, Čatlajac, Srbinac, Papriče, Šote, Sobinac, Bunuševac, Kirez, Debarac, Klinčar, Utka, Tafa, Biridžik, Talimat, Avramac, Kozle, Macan, Šače, Goločevac, Rastura, Keleš, Totošan, Kupuzan, Goginac, Gočoban, Lepojac, Vla’, Palanza, Češmedžija, Vrživuk, Gologuzan, Dzivdzorep, Kršoruk, Golotrpče, Celolepče…

Ipak, čini se da su najupečatljivi, pa i najduhoviti lični nadimci. Onija što su davani po fizički izgled ili po karakterne osobine. Pa takoj, ako si malečak, u Vranje su ti goleme šanse da te krstiv ili Pupunjak, il’ Odzemak, il’ Nagnjerko, Podmišnjak, Dopupnjak, Tutučko, Ručko… Ako si golem, onda će si Bambula, Cepanka, Derep, M’zgov, Dlgča, Bandza… Ete, čika Tane – bolna ruka, imaja je problem sas ruku, dok je Džolja bija kavgadžija. Amza je pros’, Gazep je nesrećnik, Lunga ili Lindra se skitav, Maznokap je lepo oblečen, Karoleja je crnomanjas’, Barak je runtav, Vragoter je vragolas’, Žuljan, Motka i Sučka su suvi, t’nki. Ljopa, Smklja, Drljča ili Brndza su neuredni. Karakterističnu fizionomiju imav Čuturko, Totoreja ili Totores, Cepous, Tnkous’, Civor, Žuljko, Kundak, Buljča, Aguš, Magare, Kutlak, Zbitak, Biždek…Po vranjsku čaršiju kakve ti ne i životinjke odiv. I Zajci i Ježe, Vuci, Lisice, Tvorovi, Hijene, Majimuni ili po turski Šebeci, Šatori, Katerice, Puvovi, Poganci, Krtinjci, Željke, Pužimuži…

I takoj. Kako si je u Vranje od kraj bilo, takoj i će si ostane. Pa ako će vi pravo kazujem, eve i na mene mi onomad jedno Kene, na jednu sedeljku, zalepi nov nadimak. Ama sram me da vi ga kažem. Računam ne mi liči. Ali toj će mi je. Će se čuje. Vranjska je čaršija ovoj. Jedino ako me možda spasi ovaj nebitnica što ne s’g svi snađe, pa da se malka pozabravi tam dok sve ovoj ne poprođe. Dok ne počnemo pa da iskačamo iz kuće i da se sretinjamo po me’ane.

PPPobre