Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Cveti – dan kada je Isus Hristos, jašući na magarcu, ušao u Jerusalim. Narod je čuo da dolazi spasitelj koji je vaskrsao Lazara i mnogi su izašli da ga dočekaju. Naziv “Cveti” praznik je dobio po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ovog svečanog događaja.

O današnjem prazniku se u Srbiji odvajkada vodilo mnogo računa. Naime, Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali kod nas naročito veselo i svečano. Vernici slave Cveti sa običajima neraskidivo vezanim za buđenje prirode i bujanje novog života. Prema verovanju zbog punog Meseca, um i veštine ljudi postaju daleko moćniji nego inače, pa zbog toga bi na Cveti trebalo započeti neke poslove i doneti važne odluke.

Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje. Međutim, na  današnji dan, nije sve jedno koje cveće berete ili nekom poklanjate. Svako ima simboliku na praznik Cveti, tako margarete imaju za cilj da budete lepi i krupni, ljubičice da budete mirišljavi i privlačni, a vrbove grančice da svi budu napredni i uspešni.

Cveti su dan za radost i porodicu. Naravno, u skladu sa preporukama povodom sprečavanja širenja korona virusa, danas nećete moći da u potpunosti ispunite sve narodne običaje. Međutim, možete da proslavite na mnogo drugih načina – pozovite telefonom prijatelje i rodbinu, prekratite im vreme, razveselite ih i ohrabrite. Napravite cveće od papira sa decom, zaokupićete im pažnju i razveselite ih.