Širom sveta susret sa odžačarem predstavlja sreću. U tom momentu poželimo želju i tražimo dugme na odeći kako bismo se uhvatili za njega da bi nam se želja ispunila.

Naime, susret sa odžačarem predstavlja susret sa srećom, a ovo verovanje ima jako dugu istoriju. Ranije se nije vezivalo za odžačara, nego za bilo koju osobu koja ima tamniju kožu.

Ovo verovanje da osobe sa tamnijom bojom kože donose sreću vezuje se za mišljenje da se duše naših predaka mogu otelotvoriti u lik nekog stranca kako bi nas posetili na “ovom svetu”. S obzirom na to da je “onaj” svet pod zemljom, njegova boja je crna. Smatra se da su duše naših predaka naši zaštitnici i da od njih zavisi naša sreća. Zbog toga je sreća sresti odžačara, jer se on smatra otelotvorenjem duše naših predaka, a susret sa njim ima moć da otera nečiste sile iz našeg života.

Zašto se uhvatimo za dugme kada sretnemo odžačara?

Ustaljena je navika kod onih koji veruju da odžačar donosi sreću, da se u trenutku kada vidimo odžačara odmah uvatimo za dugme. Ali kako je dugme veza između odžačara i ostalih ljudi?

Dugme predstavlja “magični krug” sreće, neku vrstu amajlije, koju je, da bi nam se ispunila želja, trebalo protrljati prstima kada vidimo odžačara.

Zašto se hvatamo baš za dugme kada prolazi odžačar?

Jedna priča govori da je sve počelo još 1529. godine, pri opsadi Beča od Osmanlija. Dok je obavljao svoj posao, jedan odžačar je video turske trupe kako se približavaju Beču i obavestio nadležne o tome. Zahvaljujući tome, Bečlije su uspele da organizuju odbranu grada, a odžačare su počeli da smatraju za ljude koje donose sreću.

Druga priča ima manje dramatičnu, ali opet nezanemarljivu pozadinu. Jedna grofica je pripremala veliku proslavu i bal i sve je bilo potpuno spremno da zabava počne. Ipak, iznenada je iz kamina počeo da izlazi crni dim, preteći da ispuni ceo dvor. U tom trenutku su dvojica očadžara, vraćajući se svojim kućama, prolazili pored dvora i pritekli grofici u pomoć. Očistili su dimnjak i na taj način sprečili da proslava propadne. Grofica je tada proširila vest da odžačari donose sreću.

Treća verzija je donekle slična drugoj, ali zapravo ima i najbolji temelj, jer se zasniva na mešavini logike i verovanja. Kada je dimnjak zapušen, a dom ispunjen dimom, znači da dom “ne diše” dobro, da se nagomilava negativna energija i da jačina domaćinstva slabi. Onda je sasvim logično da, kada odžačari dopuste kući da “diše”, dolazi do preporoda, sve loše se izbacuje i životna sila ponovo jača.

Dugme je, kao veza između odžačara i ostalih ljudi, veoma važno. Ono predstavlja “magični krug” sreće. Veruje se da, kada ugledate odžačara, treba da protrljate dugme i zamislite želju, koja će vam se u najskorije vreme ispuniti. Dugme takođe predstavlja vrstu amajlije koja ima ulogu da otera negativne sile.

Prema nekim tumačenjima, u davnim vremenima začepljeni je dimnjak značio nesreću, kuća bi bila hladna, a hrana bi ostala sirova. Postoji i druga teorija koja dimnjačarevu sreću pripisuje ranom ustajanju. Naime, dimnjačari su nekad rano išli na posao, a kaže se i da: ko rano rani, dve sreće grabi. Možda je i to razlog koji je ljude naveo da dimničare povezuju sa srećom. Dimničar je, iako nenaspavan, srećniji od onih koji kasno ustaju!

Postoji još jedno praznovjerje vezano uz dimničare. Ako ukradete dlaku iz dimničarske četke, naravno dimničaru iza leđa, to će vam takođe doneti sreću.

U svakom slučaju novinarka portala Pod Pržar Press je zamislila želju, a to da li će se ispuniti vreme će pokazati.