Na prošlogodišnjoj  anketi  koje su to najlepše destinacije u Srbiji, od ukupno 35.880 glasova, čak 11.436 je dobilo Vlasinsko jezero, odnosno 31,87 odsto učesnika ankete smatra da je ovo jezero najveće blago koje Srbija ima.

Zanimljivo je to da ovo jezero nije prirodno, već veštačko, nastalo pravljenjem brana pedesetih godina prošlog veka za potrebe hidroelektrana.

Jezero je nastalo na mestu gde se nekada nalazilo Vlasinsko blato, tresava sa ševarom i trskom i samo mestimičnim vodenim površinama i živim peskom.

Vlasinsko jezero se nalazi na 1213 metara nadmorske visine i prostire se na površini od 16 kvadratnih kilometara, što ga čini najvišim i najvećim veštačkim jezerom u Srbiji.

Boja jezera se menja od obale prema sredini. Od sivo-plave sa zelenim priobalnim površinama dok je pri sredini modroplave boje.

Ovo prelamanje boja čini jezero draguljem skrivenim među zelenim šumama i livadama na Vlasinskoj visoravni, koja čuva raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, i skriva među brezama i klekama oko 400 planinskih izvora, bistre potoke, vodopade i brze rečice.

U jezeru postoje dva ostrva – Stratorija i Dugi del, koji je nekada bio poluostrvo. Ipak, ovo nisu ostrva koja Vlasinsko jezero čine neverovatnim.

Najneobičniji prizor su “plutajuća ostrva”, a ovaj fenomen je zaštitni znak Vlasinskog jezera. U pitanju su male oaze, treset koji se punjenjem jezera odigao sa dna i koji pluta od obale do obale u ritmu vetra.

U jezero se uliva osam reka, a izliva se Vlasina. Još jedna retka pojava se vezuje za Vlasinsko jezero, a to je bifurkacija reke Božice koja jednim delom ide Crnom, a drugim Egejskom moru.

Čemernik i Vardenik se posebno izdvajaju od svih planina koje nadvisuju jezero. I ceo predeo čine rajem za ljubitelje prirode.

Jezero je podjednako lepo i leti i zimi, ali leti postoji više manifestacija koje možete da posetite, poput sabora Svetog Ilije, vlasinskog triatlona, regate i somijade.

Ukoliko osim vodenih sportova, šetnje i uživanja u prirodi poželite i da se duhovno uzdignete, u neposrednoj blizini možete pronaći veliki broj crkava i manastir u Palji.

Foto: N.K.