Bora Stanković i Koštana sreli su se u me’ani, kada je Bora bio gimnazijalac. Želeo je samo da je vidi i da se uveri u njenu lepotu, ali nisu razmenili nijednu reč. Nešto kasnije, nastala je čuvena drama nazvana baš po ovoj lepotici.

Pravo ime Koštane bilo je Malika Eminović, a postoje dve priče zbog čega je Malika nazvana Koštanom. Prema prvoj, ime je dobila po krupnim očima kao u košute, a prema drugoj od naziva drveta i ploda kestena, kojim je obrasla čitava Vranjska banja, a koji se u ovom kraju naziva – koštan.

Od malih nogu ova vesela Vranjanka svirala je i pevala sa ocem i bratom po kafanama i privatnim slavljima. Imala je poput svih drugih lepotica sve, samo ne lagodan život. Vazda je bila željna slobode, igre i pesme. Javna je tajna da su zbog ove romske lepotice vrele krvi iz Vranjske banje lokalne gazde i čorbadžije rasprodavale imanja, ostavljale ženu i decu. Pred njom su “padali u sevdah” i oni koji su važili za najhladnije.

Bila je u braku sa Maksutom Rašitovićem s kojim je dobila sinove Isu i Ćerima, a sa njima, u naselju Burdinci živele su i Maksutove dve ćerke iz njegovog prvog braka, koje je Koštana čuvala kao svoju decu.

Malo je poznato da je Koštana 1926. godine, po nagovoru advokata, tužila Boru Stankovića i to kada je poznati pozorišni komad uveliko bio izvođen na pozorišnim scenama širom Srbije. Malika je bila nepismena, ali ju je jedan advokat nagovorio da ima pravo na deo honorara. Mediji su bili na strani Bore Stankovića, a Koštana je izgubila spor.

Kada su lepota i slava prošli, od Koštaninih “daira punih zlatnika” nije ostalo ništa. Život je provela u bedi i siromaštvu u straćari na periferiji Vranjske banje negujući dvojicu svojih sinova i dve ćerke iz muževljevog prvog braka.

Koštana je umrla ’45. u 73. godini u rodnoj Vranjskoj banji, gde je i sahranjena, ali je ostala besmrtna zahvaljujući Bori i njegovoj čuvenoj drami – jednom od najčešće igranih komada u srpskim pozorištima. Sačuvana je samo jedna slika Malike Eminović, koju su pred kraj njenog života fotografisali Helena King i Vida Metenson, vaspitačice Amerikanskog doma za ratnu siročad u Vranju.